Stilovi roditeljstva

U tekstu koji sledi donosimo vam najnovija istraživanja o različitim stiovima roditeljstva i njihovom uticaju na razvoj dece, objavljena u Premier Journal of Social Science (PJSS).

Članak Parenting Styles and Their Influence on Child Development: A
Critical Review of Contemporary Research govori o tome kako različiti stilovi roditeljstva (autoritativan, autoritaran, permisivan i zanemarujući) utiču na emocionalni, kognitivni i socijalni razvoj dece. Tekst analizira savremena istraživanja koja povezuju te stilove sa samopouzdanjem, školskim uspehom i emocionalnom regulacijom kod dece, uzimajući u obzir kulturne razlike, društveni sloj i polne uloge. Takođe ističe da postoje istraživačke praznine, posebno u dugoročnim i međukulturnim studijama, te predlaže korišćenje naprednih metodologija i tehnologije za bolje razumevanje i primenu u praksi.

U samom uvodu ističe se značaj stavova roditelja u različitim aspektima razvoja, uz poseban fokus na tipologiju roditeljskih stilova. Navodi se da je osnovu ove klasifikacije postavila Diana Baumrind, koja je identifikovala tri glavna stila: autoritativan, autoritaran i permisivan, a da su Maccoby i Martin kasnije dodali i četvrti — zanemarujući stil roditeljstva.

Dalje navodi da dobro roditeljstvo omogućava detetu da se snađe u različitim okruženjima, razvije veštine za prevazilaženje prepreka i iskorišćavanje prilika. Istovremeno, pozitivni porodični odnosi podstiču napredak u razvoju i štite od negativnih ishoda koji mogu uzrokovati probleme u ponašanju, emocionalnom funkcionisanju i školskim postignućima.

Evo kratkog pregleda svaka četiri stila roditeljstva prema Baumrindovom modelu:

• Autoritativni – Visoka toplina i visoka očekivanja. Roditelji postavljaju jasna pravila, ali uvažavaju potrebe deteta. Povezan je s boljim školskim uspehom, emocionalnim zdravljem i socijalnim veštinama.
• Autoritarni – Visoka očekivanja, ali malo topline. Stroga pravila, naredbe i kontrola, sa manje podrške. Deca mogu biti poslušna, ali imaju niže samopouzdanje i više stresa.
• Permisivni – Puno topline, malo očekivanja. Roditelji su brižni, ali ne postavljaju granice. Deca često imaju slabu samokontrolu i lošije socijalne veštine.
• Zanemarujući – Niska toplina i niska očekivanja. Roditelji su emocionalno i fizički distancirani. Najlošiji ishodi za decu: problemi u ponašanju, emocionalna nestabilnost i slab školski uspeh.

Shodno tome, evo kakav je ishod u razvoju.

• Emocionalni razvoj – Autoritativni roditelji pružaju toplotu i jasne granice, stvarajući sigurnu osnovu iz koje dete uči kako da upravlja emocijama. Autoritarni, sa strogim pravilima i malo podrške, često guše emocionalnu slobodu i otežavaju razvoj zdravih mehanizama suočavanja. Permisivni, iako puni razumevanja, ne postavljaju jasne okvire, pa deca lako “izlete iz koloseka” kad naiđu na teške situacije. Najkritičniji je zanemarujući stil, gde odsustvo pažnje vodi ka nesigurnim vezama i dugotrajnim emocionalnim poteškoćama.
• Kognitivni razvoj – Kada roditelji kombinuju visoka očekivanja sa snažnom podrškom, kao u autoritativnom stilu, dete razvija radoznalost, istrajnost i odlične akademske rezultate. Autoritarni pristup može “pogurati” ocene, ali često koči maštu i samostalno razmišljanje. U permisivnim porodicama, bez jasnih pravila, deca češće posrću u učenju, dok u zanemarujućim uslovima izostanak nadzora i stimulacije gotovo uvek znači slab školski učinak i manjak kontrole impulsa.
• Socijalni razvoj – Autoritativni roditelji grade kod dece empatiju, dobre manire i osećaj odgovornosti prema drugima. Autoritarni, svojim ograničenim pristupom, smanjuju detetovu sposobnost da slobodno komunicira i gradi mrežu prijatelja. Permisivni puštaju decu da “plove” bez mnogo pravila, pa veštine rešavanja sukoba ostaju nerazvijene. Zanemarujući stil ostavlja decu bez socijalne sigurnosti – malo prijatelja, slabo razumevanje tuđih osećanja i poteškoće u interakciji.
• Ponašajni razvoj – Autoritativno vaspitavanje podstiče samodisciplinu i zdravo preuzimanje rizika, dajući detetu samopouzdanje da donosi mudre odluke. Autoritarni model, fokusiran na poslušnost, može stvoriti preterano pokorne ili buntovne ličnosti. Permisivni roditelji, bez čvrstih pravila, ne razvijaju samokontrolu kod dece. Najrizičniji je zanemarujući stil – deca u potrazi za pravilima i prihvatanjem okreću se spoljašnjem okruženju, često ulazeći u problematična ponašanja.

Roditeljski stil i genetika zajedno utiču na razvoj deteta. Ako dete ima genetsku sklonost ka anksioznosti, autoritativni roditelji mogu to ublažiti, dok strogi ili zapuštajući roditelji mogu pogoršati stanje.

Vršnjaci, mediji i škola takođe imaju veliki uticaj. Autoritativni roditelji pomažu deci da budu empatična, komunikativna i da imaju dobre odnose, dok permisivni roditelji često ne nauče decu kako da kritički posmatraju medije.

U porodicama sa dvoje roditelja ili mešovitim porodicama, različiti stilovi mogu zbuniti dete, a usklađeno i saradničko roditeljstvo donosi mu stabilnost i sigurnost.

Danas roditeljstvo izgleda potpuno drugačije nego pre samo nekoliko decenija – i to zbog nekoliko ozbiljnih, ali i prilično zanimljivih izazova.

1. Tehnologija i digitalni svet
Pametni telefoni, tableti i internet doneli su more znanja, ali i more problema. S jedne strane, deca mogu učiti brže i zabavnije nego ikad. S druge, previše ekrana može im „ukrasti“ pažnju, narušiti emotivno zdravlje i smanjiti želju za druženjem uživo. Roditelji se sve češće bore da postave jasna pravila – kad i šta gledati – a užurban ritam života često im ostavlja malo vremena za nadzor. Rezultat? Manje razgovora licem u lice i slabija emotivna povezanost u porodici.

2. Roditelji koji oboje rade
Kad oba roditelja rade, dan jednostavno nema dovoljno sati. Manjak vremena znači i manje mogućnosti da se deci posveti pažnja koju zaslužuju, pa ponekad uskače tehnologija ili spoljne usluge kao „zamena“. Ipak, uz dobru organizaciju i fer podelu obaveza, moguće je smanjiti negativne posledice i održati toplinu porodičnog života.

3. Mentalno zdravlje – roditelja i dece
Stres, anksioznost i depresija ne pogađaju samo odrasle – njihovi efekti prelaze i na decu. Ako roditelj prolazi kroz težak period, teže će pružiti emotivnu sigurnost. Isto važi i obrnuto – problemi deteta utiču na roditelja. To je svojevrsni „začarani krug“. Dobra vest je da podrška, savetovanje i terapija mogu prekinuti taj krug i obnoviti kvalitetan odnos.

4. Šta kažu istraživanja?
Ovaj pregled studija nije nasumičan – korišćen je sistematski pristup, sa pažljivo odabranim izvorima, kako bi se dobila jasna i pouzdana slika o tome kako različiti stilovi roditeljstva utiču na razvoj deteta danas.

Iako su istraživačke metode napredovale, postoje ozbiljna ograničenja u ovoj studiji. Većina uzoraka i dalje potiče iz tzv. WEIRD zemalja (zapadnih, obrazovanih, industrijalizovanih, bogatih i demokratskih), što otežava primenu zaključaka na druga kulturna i ekonomska okruženja. Praćenje ispitanika kroz vreme je retko zbog visokih troškova i složene organizacije. Pored toga, mnoga istraživanja nose vrednosne i kulturne pristrasnosti, oslanjajući se na zapadne modele „idealnog“ roditeljstva. U nerazvijenijim i ne-zapadnim zemljama posebno nedostaju studije o razlikama u roditeljskim ulogama po polu i njihovom uticaju na razvoj deteta, što otežava razumevanje kulturnih razlika u roditeljstvu.

Novi pristupi roditeljstvu uključuju mreže saradnje među roditeljima i fleksibilno radno vreme. Roditelji mogu deliti odgovornosti i resurse, a rad od kuće i prilagođeni rasporedi olakšavaju balansiranje posla i porodice. Ako se u programe roditeljstva uključi i briga o mentalnom zdravlju, roditelji će lakše pomagati sebi i deci, što vodi toplijem i prilagodljivijem porodičnom životu.Danas roditeljstvo sve više oblikuju tri važna područja – digitalno roditeljstvo, porodice u kojima oba roditelja rade i mentalno zdravlje. Digitalno roditeljstvo znači naučiti decu kako da bezbedno koriste internet i biraju sadržaj koji im može pomoći, a ne odmoći. Kada oba roditelja rade, ključno je pronaći načine da se posao i porodične obaveze ukllope bez prevelikog stresa. Briga o mentalnom zdravlju roditelja postaje sve važnija jer pomaže i njima i deci da budu emocionalno stabilniji. Ako se ove oblasti postave na pravo mesto, porodice mogu graditi zdravije odnose i lakše se nositi sa svakodnevnim izazovima.

Možemo zaključiti da u savremenom roditeljstvu vidimo mnogo izazova, od digitalnog sveta do balansiranja posla i porodice, pa sve do brige o mentalnom zdravlju. Ipak, istraživanja pokazuju da se uz prave strategije i podršku mogu postići zdravi porodični odnosi i kvalitetan razvoj dece. Fleksibilni radni rasporedi, zajedničko roditeljstvo, digitalna pismenost i briga o mentalnom zdravlju roditelja i dece ključni su za uspeh. Kada nastavnici, roditelji i poslodavci rade zajedno, moguće je stvoriti okruženje u kojem porodice napreduju i deca odrastaju emotivno stabilna, samostalna i spremna za izazove modernog života.