Zašto se akne javljaju u pubertetu? Dermatolog objašnjava
Ako postoji jedna stvar koja obeležava pubertet (osim mutiranja glasa, prve simpatije, naglih promena raspoloženja i čuvenog „Ostavi me na miru!“), onda su to- akne. Tinejdžerske bubuljice su toliko česte da ih mnogi doživljavaju kao neizbežan ritual odrastanja. Zbot toga roditelji i mladi žele da znaju: zašto baš u ovom periodu koža „poludi“? Da li je zaista sve do hormona?
Srećom, nauka tu ima jasne odgovore. Jedno veliko dansko istraživanje na više od 1.600 dece i adolescenata potpuno je ogolilo vezu između hormona i akni u pubertetu i rezultat je upravo ono što dermatolozi godinama objašnjavaju u ordinacijama. (“Adolescent acne: association to sex, puberty, testosterone and dihydrotestosterone”
Devojčice naspram dečaka
Ako ste roditelj devojčice, verovatno ste primetili prve sitne bubuljice već oko 10, 11 ili 12 godine. To nije slučajno. Devojčice ulaze u pubertet ranije, i njihove lojne žlezde dobijaju hormonski signal ranije nego kod dečaka.
Ali tu dolazi zanimljiv obrt:
kada pubertet uzme maha i hormoni dostignu najviši nivo, dečaci imaju drastično više akni.
Studija pokazuje da čak 85% dečaka u kasnom pubertetu ima akne, dok je taj procenat kod devojčica oko 12–15%. Ta razlika nije mala. To je potpuno druga kategorija. Zbog čega se ovo dešava?
Zato što je koža dečaka intenzivnije izložena androgenima – posebno testosteronu i njegovom „pojačanom“ obliku, DHT-u.
I tu dolazimo do ključnog dela priče.
Testosteron i DHT
Ako bismo morali da izaberemo jednog glavnog krivca za tinejdžerske bubuljice, to bi bio DHT (dihidrotestosteron). Zvuči kao naziv iz SF filma, ali njegova uloga je vrlo realna.
Evo kako to izgleda:
Kada pubertet počne, hormoni skaču. Testosteron se u koži pretvara u DHT (enzyme 5α-reduktaza to radi). DHT onda šalje lojnoj žlezdi poruku: „Radi brže! Proizvodi više!“. Koža postaje masnija, pore se pune, bakterije se lakše razmnožavaju. Nastaju mitiseri, papule, pustule, potkožne akne.
Studija je jasno pokazala da tinejdžeri sa aknama imaju znatno više DHT-a od vršnjaka sa čistom kožom. Kod dečaka je primećen i viši testosteron, ali opet je DHT bio presudni hormon.
Ovo je važno jer objašnjava dve stvari: Zašto su akne toliko povezane sa pubertetom i zašto su kod dečaka često jače i dugotrajnije.
Viši i teži tinejdžeri=više akni
Jedan od zanimljivijih nalaza istraživanja je da su tinejdžeri sa aknama generalno bili nešto viši i teži. To je pogrešno navelo neke od roditelja da pomisle da je debljina odgovorna za bubuljice. Ne baš.
Kada su istraživači u analizu ubacili fazu puberteta, ova povezanost je nestala.
To praktično znači:
tinejdžeri sa aknama su bili u naprednijoj pubertetskoj fazi, pa je izgledalo kao da je stvar u težini, a zapravo nije.
Dakle, akne nisu posledica težine već hormonskog razvoja.
Da li kontraceptivne pomažu?
Iako se često misli da hormonske pilule smanjuju akne, studija je pokazala da tinejdžerke koje koriste kontraceptive nisu imale manje akni od onih koje ih ne koriste. Razlog je jednostavan: većina devojčica ne uzima pilule koje utiču na androgene, već klasične pilule koje regulišu ciklus, ali ne smanjuju DHT – ključni hormon koji podstiče rad lojnih žlezda i nastanak bubuljica.
Drugim rečima, pilule koje tinejdžerke najčešće dobijaju obično nemaju efekat na hormone koji izazivaju akne, pa se stanje kože ne menja. Samo specijalne „antiandrogene“ pilule, koje se daju ciljano i uz nadzor, zaista mogu pomoći u smanjenju akni – i to ne u svim slučajevima.
Zaključak?
Kontraceptivne pilule nisu univerzalni lek za tinejdžerske akne, jer u većini slučajeva ne utiču na hormon koji najviše utiče na njih – DHT.
Šta sve ovo znači u praktičnom životu tinejdžera i roditelja?
Vrlo jednostavno, znači ovo:
Akne u pubertetu su normalne i očekivane
One nisu rezultat loše higijene, loše hrane, slatkiša, čokolade ili „previše ekrana“.
Hormoni su ti koji vode igru.
Ne treba kriviti dete
Nije ono uradilo ništa „pogrešno“. Njegova koža je samo malo osetljiva na androgeni talas koji prolazi kroz telo.
Nega kože mora biti prilagođena uzrastu
Nije svaka krema za svaku kožu. Tinejdžerima najčešće trebaju: blagi gelovi za čišćenje, nekomedogene kreme, salicilna kiselina, benzoil peroksid (po potrebi), adapalen ili drugi retinoid (ako je potrebno — dermatolog određuje).
Kada treba ići dermatologu?
Kada akne: bole, ostavljaju ožiljke, naglo se pogoršavaju, utiču na samopouzdanje.
U tim situacijama nije vreme za eksperimente na internetu stručna pomoć je najbolja opcija.
I na kraju..
Akne u pubertetu nisu kazna, nisu posledica pogrešne nege i nisu znak da je sa detetom „nešto pogrešno“. One su jednostavno rezultat hormonskih promena koje se dešavaju svakom tinejdžeru, samo u različitom intenzitetu. Upravo to potvrđuje i ovo veliko istraživanje : DHT i drugi androgeni hormoni pokreću masniju kožu, aktivnije lojne žlezde i veću verovatnoću za bubuljice, posebno kod dečaka u kasnijim fazama puberteta.
Razumevanje ovih procesa pomaže i tinejdžerima i roditeljima da se opuste i prestanu da traže krivca tamo gde ga nema. Umesto toga, fokus treba da bude na blagoj i redovnoj nezi kože, realnim očekivanjima i pravovremenoj poseti dermatologu ako akne postanu bolne, uporne ili utiču na samopouzdanje.
Najvažnije je zapamtiti: ovo je prolazna faza. Hormoni će se stabilizovati, koža će se smiriti, a bubuljice će postati samo deo sećanja na burne tinejdžerske godine. Uz pravilnu podršku i negu, dete kroz ovaj period može proći mnogo lakše i sa lepšim osećajem prema sebi.
